Pragmatizam (makedonski) 
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 7 đ Nivo: Pedagoški fakultet

Pragmatizmot se javuva kako reformsko dvižewe pri krajot na XIX i početokot na XX vek vo Amerika. Negov tvorec e Č. S. Pirs, a glaven pretstavnik e Vilijam Xejms. Ovaa filozofija mnogu brzo se raširila vo svetot, pa i vo denešno vreme se čuvstvuvaat vlijanijata.
Vo pragmatizmot doađa do izraz amerikanskiot stremež da se dade eden pogled na svetot koj gi stava nad sé materijalnite zadovolstva. Ovaa filozofija može da se nareče eklektička, bidejći ne dava ništo novo i originalno tuku od razni sistemi go zema ona što za nego izgleda točno i formira edna celina (empirizmot, pozitivizmot, subjektivizmot). Toj nema ni svoi dogmi, ni posebni učewa, toj e samo metod koj povrzuva i obedinuva različni filozofski pravci. Kako što istaknuva Papini, “toj se naođa vo centarot na našite teorii kako nekoj hodnik vo hotel, hodnik koj im pripađa na site i site moraat da minat niz nego ako sakaat na praktičen način da vlezat ili izlezat od svoite soodvetni odai”. Celta e da se izbegne ednostranosta na drugite pravci i da se najde tret pat na filozofijata, koj go narekuva “radikalen empirizam”. Spored Xejms od našite psihološki sklonosti i temperament zavisi dali će bideme luđe so “nežen” ili “žilav duh”, so materijalističko ili idealističko gledište. Ottuka go izvlekuva gledišteto za pluralizam na vistinata i smeta deka ima tolku vistini kolku što ima luđe. Za nego nema edna apsolutna vistina, taa e relativna. Iskustvoto e pričinata vrz koja se formira temperamentot kaj luđeto. Ne e tolku važna objektivnata stvarnost tuku mislata koja ne vodi od edno vo drugo iskustvo, povrzuvajći gi neštata, deluvajći sigurno i donesuvajći ne do potrebite i interesite t.e do vistinata. Od ova negovo sogleduvawe proizleguva teorijata deka vistinito e ona što uspeva, što e korisno. Pragmatizmot se drži za faktite i konkretnoto, ja nabquduva vistinata vo oddelni slučai i potoa ja generalizira. Toj nema ništo protiv apstrakciite, nema nikakvi predrasudi se dodeka tie služat za da se razberat konkretnite fakti i dodeka ne vodat kon nešto. Isto taka nema ništo protiv teologijata. Teološkite idei se sfaćaat kako pravo za duhovna i moralna počinka, ostavajći go svetot vo podobri race, idei koi bi ni pomognale da vodime podobar život. Edna ideja e vistinita ako se veruva deka e korisna i uspee vo našiot život, iako e sprotivna so naučnite dostignuvawa. Svetot e dinamičen proces, životot e rastewe, a stvarnosta promena. Vistinata ne e utvrdena, sovršena i konstantna; taa e relativna i zatoa ideite sami po sebe ne se ni vistiniti ni lažni. Otkoga će se primenat vo praksata može da se utvrdi nivnata korist i vistinitost. Mislata ne se sogleduva vo suštinata, tuku nejzinite posledici vo praksata. Negovata filozofija se razviva i vo humanistički pravec bidejći ima subjektivistički pogled, se stava vo korist na čovekot, vo individualizam i vo instrumentalizam, zatoa što vistinata e instrument koj ne održuva vo životot i pretstavuva individualen proizvod.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com